среда, август 16, 2017

Peta 100 % Pamučna sintetika, 16. 8. '07; Apsolut radio


Synthpop je podžanr novog talasa u kome je sintisajzer dominantan muzički instrument. Najbliže je u vezi s kasnim sedamdesetim i prvom polovinom osamdesetih, iako je nastavio da postoji i razvija se otad, s Kraftwerk i Yellow Magic Orchestra slavljenim kao pionirima stila.
Dok je veći deo aktuelne popularne muzike postindustrijskog društva realizovan putem elektronskih instrumenata, synthpop ima sopstvene stilističke tendencije koje ga razlikuju od ostale muzike napravljene istim sredstvima. One podrazumevaju eksploataciju artificijelnosti (sintisajzeri se ne koriste da bi imitirali akustične instrumente), upotrebu mehanički zvučećih ritmova, vokalne aranžmane kao kontrapunkt artificijelnosti instrumenata. Strukture synthpop pesama su generalno iste kao i u ostaloj popularnoj muzici.
Sredinom dvadesetog veka, avangardni kompozitori, kao što je Karlheinz Stockhausen, bili su pioniri razvoja elektronske muzike. Upotreba sintisajzera u rok muzici počela je sedamdesetih, primetno kod Bitlsa; ipak, instrumenti su bili veoma kompleksni, temperamentni i skupi. Sintisajzeri su počeli bivati obilato korišćeni od strane bendova progresivnog roka i džez fjužna, kao što su Pink Floyd, Yes, Return to Forever, Emerson, Lake & Palmer i Weather Report. Mnoge krautrock grupe, kao Tangerine Dream i Kraftwerk, u velikoj meri su uključile sintisajzere u svoju muziku. Kraftwerk albumi, kao što su Trans-Europe Express i The Man Machine, izašli kasnih sedamdesetih, bili su posebno uticajni na kreaciju synthpop zvuka.
Sredinom sedamdesetih, uspon su doživeli stvaraoci elektronske umetničke muzike, kao što su Jean Michel Jarre, Vangelis i Brian Eno, koji su izvršili značajan uticaj na razvoj new age muzike. Kasnih sedamdesetih, Suicide, već pominjani i čuti duo iz Njujorka, kombinovao je vokale i klavijature u gruboj, avangardnoj i često vrlo kontraverznoj formi. Italijanski producent Giorgio Moroder bio je takođe veoma uticajan na budući razvoj elektronske muzike, producirajući u osnovi synth hitove za mnoge izvođače, na čelu s Donom Samer.
(Godine) 1978, istoimeni debi album Yellow Magic Orchestra je izašao u Japanu. Iste godine, britanska grupa Ultravox izdala je svoj treći album, Systems of Romance, koji je sadržao sintisajzere istaknutije nego njihovi raniji radovi. Ostali britanski synthpop aktovi počeli su da isplivavaju, pre svih Gary Numan i The Human League. Prvobitne synthpop grupe zvučale su u globalu mračno, ćudljivo i robotično. Fad Gadget, koji je izdavao za Danijel Milerov Mute Records, bio je posebno mračan i grozan, i njegovi nastupi posedovali su kvalitetan performans u skladu s tim.
Synthpop nastavlja da evoluira ranih osamdesetih, često u više radijskom, pop smeru. Zvuci sintisajzera dominirali su pop muzikom tog doba. Pored ovih, već čutih, tipični primeri ranog synthpop zvuka su i The The, Visage i Softcell.
Ostale ključne synthpop grupe i izvođači iz prve polovine osamdesetih su Depeche Mode, Eurythmics, OMD, Berlin, New Order i Pet Shop Boys. Za početak, čujmo Depeche Mode i Strangelove, zatim Eurythmics, numeru Julia, i Pet Shop Boys, goste prošlogodišnjeg Egzita, i stvar s njihovog poslednjeg albuma, Minimal.
A za kraj, slušamo ostale pomenute: OMD i Almost, dalje Berlin u Metrou i, za sam kraj, neautentični New Order, s obzirom na to da je u pitanju stvar s njihovog pretposlednjeg albuma, Someone Like You.

Нема коментара: